Факултет је од оснивања (1936.) пролазио кроз различите облике организовања, односно обједињавања наставног процеса, научног и стручног рада. Уредбом о оснивању Ветеринарског факултета предвиђено је да се настава изводи у оквиру 17 катедри. Једна од тих катедри била је Катедра за хигијену анималних производа за људску храну. Наставним планом (први наставни план студија) Катедра је била задужена за извођење наставе из три наставна предмета: Хигијена млека и млечних производа, Тржни надзор намирница за живот биљног и другог порекла и Хигијена меса и месних производа.
Научно-истраживачки и стручни рад обављао се у оквиру научних института и клиника (14 института и 4 клинике). Један од института био је и Институт за хигијену анималних производа за људску храну. Институт је почео са радом 21. јануара 1939. године, а одлука о оснивању Института донета је на седници Савета Ветеринарског факултета која је одржана средином децембра 1938. године. На истој седници Савета за управника Института, изабран је доцент др Ђуро Филиповић.
Савет факултета је октобра 1948. године донео одлуку о формирању шест катедри које су обухватиле све наставне предмете из наставног плана који је те године усвојен. Катедра за хигијену изводила је наставу из предмета: Ветеринарска хигијена, Храњење домаћих животиња, Биологија гајења домаћих животиња, Енциклопедија пољопривреде, Хигијена меса и месних производа, Хигијена млека и млечних производа и Биологија и патологија риба, ракова и шкољки.
Организациона структура факултета мења се већ 1951. године. Формира се осам катедри. Институт за хигијену животних намирница анималног порекла улази у састав Катедре за хигијену животних намирница и патолошку анатомију. Ова Катедра изводи наставу из предмета: Хигијена меса и месних производа, Хигијена млека и млечних производа, Патолошка морфологија домаћих животиња. Управник Института и шеф Катедре и даље је проф. др Тихомир Савић.
Нова организациона структура уследила је 1956. године. Основане су четири катедре. Институт за хигијену животних намирница анималног порекла припао је Катедри за заразе и хигијену животних намирница. Катедра је изводила наставу из предмета: Заразне болести животиња, Хигијена меса и месних производа, Хигијена млека и млечних производа, Патологија риба, ракова и шкољки и Управно ветеринарство. Шеф катедре је био проф. др Петар Трумић. Проф. др Тихомир Савић је био и даље управник Института за хигијену животних намирница анималног порекла и на тој дужности је остао до смрти 1957. године, када је за управника изабран проф. др Мирко Шипка. У оквиру ове Катедре постојала су два одељења (А и Б). „Б“ одељење је било одељење животних намирница Института за хигијену животних намирница анималног порекла.
Значајне промене у организацији факултета уследиле су оснивањем три одсека (1962. године) у настави: Одсек ветеринарске медицине, Одсек ветеринарске превентиве и Одсек хигијене и технологије намирница анималног порекла. Унутрашња организација факултетских јединица мења се 1966. године. Формирано је пет катедри, а од њих је први пут као посебна катедра издвојена Катедра за хигијену и технологију животних намирница (шеф проф. др Мирко Шипка) са два института: Институт за хигијену и технологију меса и Институт за хигијену и технологију млека. Статутом од 1972. године формиране су четири организационе јединице (четири института). Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла постала је Институт за хигијену и технологију намирница анималног порекла са две катедре (Катедра за хигијену и технологију меса и Катедра за хигијену и технологију млека). Управник Института био је и даље проф. др Мирко Шипка, све до смрти 1974. године. Стварањем ООУР-а Институт постаје основна организација. Директор Института је био проф. др Јован Рашета, и на тој дужности остаје до укидања Института (1988. године). Институт је имао 4 катедре: Катедра за хигијену меса, Катедра за хигијену млека, Катедра за технологију меса и Катедра за технологију млека.
Укидањем Института у организационој схеми факултета, остало је 27 катедри, а међу њима и Катедра за хигијену и технологију меса и Катедра за хигијену и технологију млека. Статутом из 1997. године од Катедре за хигијену и технологију меса и Катедре за хигијену и технологију млека формирана је Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла.
Наставници који су радили на Катедри (радили од – до)
др Ђуро Филиповић, доцент (1938-1947)
др Тихомир Савић, редовни професор (1947-1957)
др Мирко Шипка, редовни професор (1947-1974)
др Исидор Савић, редовни професор (1947-1983)
др Радивој Жакула, доцент (1948-1962)
др Јован Рашета, редовни професор (1952-1990)
др Вишеслава Миљковић, редовни професор (1952-1992)
др Мирослав Перић, редовни професор (1958-1990)
др Љиљана Бабић, ванредни професор (1960-1995)
др Мирослав Дакић, редовни професор (1960-1997)
др Ђорђе Кепчија, редовни професор (1963-1996)
др Лазар Стојановић, редовни професор (1968-2005)
др Илија Вуковић, редовни професор (1972-2012)
др Зора Мијачевић, редовни професор (1972-2014)
др Сава Бунчић, ванредни професор (1974-1994)
др Оливера Бунчић, редовни професор (1975-2012)
др Дејан Смиљанић, редовни професор (1975-2009)
др Милан Балтић, редовни професор (1975-2014)
др Вера Катић, редовни професор (1978-2017)
др Владо Теодоровић, редовни професор (1989-2020)
Сарадници који су радили на Катедри (радили од – до)
Живојин Милојевић, диплoмирани ветеринар, асистент на предмету Хигијена млека (1962-1970)
мр Мирослав Земановић, асистент на предмету Хигијена млека (1970-1977)
Мирослав Мирчетић, диплoмирани ветеринар, асистент на предмету Хигијени меса (1992-1996)
Зоран Ђордевић, диплoмирани ветеринар, асистент на предмету Хигијена меса (1992-1996)
Горан Костић, диплoмирани ветеринар, асистент на предмету Хигијена млека (1993-1995)
Сладана Нинчић, дипломирани хемичар, асистент на предмету Анализа намирница (1996-1998)
Дејан Видановић, дипломирани ветеринар, асистент на предметима Хигијена меса и Технологија меса, (1997-1999)
Саша Бањанин, диплoмирани ветеринар, асистент на предмету Хигијена меса (1999-2002)
Нада Рајковић, диплoмирани ветеринар, стручни сарадник (1959-1989)
Стеван Старчевић, дипломирани хемичар, стручни сарадник (1946-1951)
Младен Ерваћанин, дипломирани хемичар, стручни сарадник (1952-1958)
Жарко Савић, дипломирани хемичар, стручни сарадник (1958-1959)
Помоћно особље које је радило на Катедри (радили од – до)
Нада Вуканац, лаборант (1947-1982)
Милица Јанковић, лаборант (1948-1950)
Вера Китановић, лаборант (1949-1951)
Даница Ранковић, лаборант (1949-1950)
Зорица Петровић, лаборант (1949-1951)
Љубица Петковић, лаборант (1951-1957)
Јелица Вељковић, лаборант (1951-1959)
Вера Поповиц-Николајевић, лаборант (1957-1958)
Милан Стоковић, лаборант (1957-1958)
Вишња Врцан, лаборант (1959-1959)
Лела Варагић, лаборант (1959-1966)
Лепосава Петровић-Ненезић, лаборант (1962-1963)
Гордана Андрић, лаборант (1967-2002)
Љиљана Недељковић (1967-2006)
Живадин Стојиловић, лаборант (1975-1982)
Марија Давидовић, виши-лаборант (1964-1997)
Лела Андрић, лаборант (1984-2000)
Биљана Недељковић, лаборант (1997-2002)
Драгица Гаражински-Тришић, административни службеник (1948-1957)
Благоје Блажић, хигијеничар (1945-1956)
Олга Јовановић, хигијеничар (1946-1948)
Христина Илић, хигијеничар (1948-1949)
Будимка Даниловић, хигијеничар (1954-1958)
Невенка Мијушковић, хигијеничар (1955-1955)
Вера Здујић, хигијеничар (1956-1963)
Смиља Станковић, хигијеничар (1956-1956)
Владана Живојиновић, хигијеничар (1958-1987)
Љубица Почуча, хигијеничар (1956-1974)
Драгиња Стојковић, хигијеничар (1957-1982)
Зорка Радаковић, хигијеничар (1966-1996)
Љубица Миловановић, хигијеничар (1974-1996)
Љиљана Аничић, хигијеничар (1987-2004)
Верица Нешковић, хигијеничар (1984-2002)
Даринка Гајић, хигијеничар (1996-2004)
Милка Јовановић, хигијеничар (2004 – 2020)