Професор хигијене и технологије меса, рођен је 22.08.1925. у Бунићу, Кореница, Хрватска у свештеничкој породици у којој је био најмлађе дете од осморо деце а у којој је најстарији брат Богдан био ветеринар. Умро је 24.06.2006 у Сокобањи и сахрањен у Београду. Основну школу завршио у Бунићу, а гимназију у Сремским Карловцима и Београду. На Ветеринарском факултету у Београду дипломирао је 1952. а докторирао 1957. године.
Објавио је преко десет универзитетских уџбеника из области хигијене и технологије меса, а његов последњи уџбеника Хигијена меса у више издања и преко двадесет година био је основну уџбеник за истоимени предмет. На основним студијама држао је наставу из предмента Хигијена меса, Технологија меса и Познавање објеката индустије меса. Држао је наставу на различитим видовима постдипломских специјалистичких и магистарских студија.
Објавио је преко 200 радова практично из свих области хигијене и технологије меса а посебно оних које се односе на ферментисане кобасице, технолошке проблеме њихове производње, њихове мане, микрофлору и примену стартер култура, затим радове који се односе на бактериолошке методе испитивања меса и производа од меса, нитрите у месу, пестициде, паковање меса, омотаче за кобасице, уређење и санитацију објеката индустрије меса. Писао је о савременим поступцима прегледа меса у свету (Данска, САД, Француска). За пољопривредну енциклопедију Југословенског лексикографског завода у Загребу писао је одреднице које су се односиле на месо и производе од меса (месо као сировина, крв као сировина, кобасице, јаје, прописи о прегледу меса, домаћи специјалитети од меса).
За асистента приправника изабран је 1952., асистента 1956., доцент 1962., ванредног професора 1970., и редовног професора 1976. године. Пензионисан је 1990. године.
Био је управник и директор Института за хигијену и технологију намирница, као и шеф Катедре за хигијену и технологију меса. Обављао је дужност председник Секције за хигијену и технологију намирница Друштва ветеринара Србије, као и друштва за унапређење народа Србије. Био је члан уређивачког одбора “Технологија меса” и часописа “Храна и исхрана”. Сарађивао је са бројним институцијама у земљи и свету (Институт за технологију меса, Пољопривредни факултет у Београду, Медицински факултет у Београду, Политехничком факултету у Гдањску, ветеринарска инспекција, санитарна инспекција, Савезни центар за науку о месу у Kumbash-у, итд.). Боравио је на краћим студијским боравцима у Немачкој, САД, Пољској, Данској.
Учествовао је активно у изради прописа из области хигијене и технологије намирница (Правилник о ветеринарско-санитарном надзору, Правилник о уређењу објеката индустрије меса и млека). Ови правилници били су међу најсавременијим правилницима из ове области у свету.
Свирао је гитару, волео да пева, чита. У оригиналу је читао “Мемоаре” Винстона Черчила, за које је овај државник добио и Нобелову награду.