Професор Хигијене и технологије меса је рођен 16.6.1919. године у Босанској Градишки. Реалну гимназију је завршио у Новој Градишки. Ветеринарски факултет у Београду уписао је 1937. завршио 1946., и после дипломирања одлази на усавршавање у СССР на Ветеринарском факултету у Новочеркаску на Катедри хигијене намирница. У СССР-у се упознао са радом већег броја кланица различитих капацитета клања животиња и прераде меса. За предавача, за предмет Хигијена меса изабран је 1948. године. Докторирао 1952. године и исте године објавио уџбеник „Кланице и технологија меса“, изабран у звање доцента и упућен на тромесечни студијски боравак у САД. Четири године касније поново борави у САД, а затим у Савезном центру за науку и месо у Kulmbach-у у Немачкој. Годину дана пре тога основао је Југословенски институт за технологију меса. Прво саветовање индустрије меса организовао је 1958. године, а 1960. године основао је и био главни и одговорни уредник часописа Технологија меса. У звање ванредног професора изабран је 1957, а редовног 1961. године. Био је шеф Катедре за хигијену и технологију меса, као и декан Ветеринарског факултета (1962-1964). Предавао је Технологију меса, на Технолошком факултету у Загребу, као и на Технолошком и Пољопривредном факултету у Београду. Исто тако, предавао је на целом низу последипломских курсева на неколико факултета. Руководио је израдом 28 докторских дисертација. Пензионисан је 1983. године. Као почасни гост држао је предавања на Универзитету у Минхену, на Међународном конгресу прехрамбених технолога у Институту у Риму, на више интернационалних симпозијума итд. Један је од иницијатора редовних годишњих састанака европских истраживача меса, чијим је сесијама и састанцима често председавао. Познат је и признат у целом низу института за месо у Европи и ван ње, а исто тако и у многим великим предузећима индустрије меса. Био је сарадник и члан Уређивачког одбора Fleschwirtschaft-а, првог стручног и научног информативног часописа ове врсте у свету. Дугогодишњи је члан Institute of food technologists, USA. Био је председник Савеза друштава за унапређење исхране народа Југославије, члан Националне комисије FAO. Спада у интернационалне пионире формирања технологије меса као научне и стручне дисциплине.
Дугогодишњи је експерт и консултант FAO по многим важним питањима прераде меса и од 1967-1976. године боравио је у различитим земљама света (Азија, Африка, Јужна Америка). За потребе FAO, односно земаља у којима је боравио, затим факултета на којима је радио, написао је на десетине уџбеника и монографија.
Велики број његових ученика ветеринара, инжињера и технолога су били руководећи стручњаци у индустрији меса (директори, технички директори, технолози, инспектори итд.) или научни радници (професори технолошких, пољопривредних и ветеринарских факултета и директори и други сарадници института).
Иако у позним годинама, и даље се активно бави изучавање технологије меса, за коју је рекао да је „заједно са осталим гранама технологије намирница најважније и најмоћније средство досадашњег човековог напретка, а свакако и његове још светлије, мада не мање драматичне, будућности“.