Професор Хигијене меса и производа од меса, рођен 21.02.1888. године у Босанској Градишки, Босна и Херцеговина, где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Сарајеву. Ветеринарски факулет завршио је у Бечу, а докторску дисертацију из области Хипологије одбранио је 1914. године на истом факултету који је због ратних прилика измештен у Марибор. Одбрана докторске дисертације омогућила му је теренски рад у сузбијању заразних болести, лечењу болести и контроли намирница животињског порекла у току I светског рата. После завршетка рата и оснивања Високе ветеринарске школе у Загребу прихватио је 1923. године обавезу да организује наставу из Хигијене намирница анималног порекла. Године 1924. одбранио је хабилитациони рад из области Хигијене меса на Ветеринарском факултету у Брну. Место професора на Ветеринарском факултету у Загребу напушта 1928. године. Пре и после ангажовања на Ветеринарском факултету у Загребу радио је као теренски ветеринар у Врбаској бановини (Градачац, Шамац). Касније прелази у фирму „Предовић“ која је била власник Серум завода у Врбовцу и Земуну. За оба Завода је водио сектор који је био везан за месо. Како је већи део ових активности био везан за Земун, преселио се из Шамца у Београд где је после II светског рата прешао у Савезну ветеринарску службу. У овој служби је радио на изради прописа везаних за ветеринарску инспекцију, ветеринарско санитарну контролу и полагање инспекцијских испита. Као признати и познати стручњак из области ветеринарске медицине залагао се за оснивање Ветеринарског факултета у Београду. Због угледа у струци и објављених научних радова као и искуства стеченог у наставном звању на Ветеринарском факултету у Загребу из области хигијене меса 1947. године изабран је за редовног професора за предмет Хигијена меса и производа од меса на Ветеринарском факултету у Београду. Заједно са сарадницима успео је да грађевински заврши последњи спрат зграде Ветеринарског факултета и отпочне са опремањем лабораторија за наставу и научни рад. Од доласка на факултет, па до смрти 1957. године био је управник Института за хигијену анималних производа. Дужност декана Ветеринарског факултета обављао је од 1949 до 1951. године. Објавио је знатан број научних и стручних радова у домаћим и страним часописима, што је последица и чињенице да је био добар познавалац седам светских језика. Његови радови из области зрења и квара меса су у то време допринели даљим изучавањима у овој области. Између два рата био је члан Уређивачког одбора Југословенског ветеринарског гласника. Објављивао је радове о конзервисању меса хлађењем, надзором над животним намирницама анималног порекла, процене и количине квалитета меса, искориштавању споредних производа клања (крв, кости, ендокрине жлезде). Уџбеник Хигијена меса и месних производа објавио је 1952. године, а он и данас представља изузетно вредно штиво са бројним подацима из области хигијене меса који ретко могу да се нађу у литератури. Његов допринос у области хигијене меса у послератној Југославији практично је немерљив с обзиром на чињеницу да је поставио темеље савременој Хигијени и технологији меса, што је касније омогућило извоз меса и производа од меса у бројне земље света.