Рођен је 03.05.1904. године у Драгељима, Босанска Градишка, Босна и Херцеговина. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Сарајеву. Студирао је у Бечу, где је и апсолвирао, а дипломирао је 1934. године на Ветеринарском факултету у Загребу. Докторирао је из области хигијене млека у Бечу 1938. године (“Утицај ћелијских елемената на садржај пероксидазе у млеку”). Доласком на Ветеринарски факултет у Београду и избором у звање доцента 1947. године др Мирко Шипка коначно остварује свој највећи животни сан, не само да даље развија започету научну и стручну делатност већ и да своје богато и солидно искуство преноси и на шири круг младих људи. Са пуно полета настоји да младим слушаоцима усади што више љубави према будућем позиву и што више радних навика према научним истраживањима. У звање ванредног професора биран је 1954., а 1960. године је изабран у звање редовног професора. Продекан је Ветеринарског факултета у Београду од 1953. до 1954. Изабран је 1957. године за управника Института за хигијену и технологију намирница анималног порекла. Један је од оснивача Одсека за хигијену и технологију намирница анималног порекла на Ветеринарском факултету у Београду.
На међународном плану професор Шипка је осам година био потпредседник WAVFH и више година председник подкомитета балканских и подунавских земаља, који је радио у оквиру Интернационалне комисије за микробиолошку спецификацију намирница. Био је југословенски делегат FAО/WHО комитета владиних експерата за стандардизацију млека и производа од млека, дописни члан друштва ветеринара СР Немачке. Размена искустава, резултата научног рада и уопште савременог схватања хигијене животних намирница, налазе посебно место у сфери активности др Шипке. Учествује на многим научним и стручним скуповима у земљи и иностранству, са посебном брижљивошћу гаји стечена и ствара нова познанства. Организатор је међународног симпозијума WAVFH у Опатији (1969), члан је стручних друштава у земљи и иностранству.
Написао је прво скрипту за предмет Хигијена млека, а потом је 1965. године написао универзитетски уџбеник и практикум “Методе прегледа млека и млечних производа”. Објавио је више од 80 научних и стручних радова у домаћим и страним часописима. Коаутор је одредница о сиревима са подручја тадашње Југославије, штампаним у енциклопедији „Сиреви света”. У истраживачком раду посебно се посветио истраживању маститиса крава и утицају ове болести на хигијену млека. Његови радови о гљивичним инфекцијама сматрају се пионирским радовима у свету, а откривање узрочника Q грознице и узрочника листериозе крава музара су цитирани у науци. Преминуо у Београду 1974. године.