Комбиновани вишејезични речник риба и осталих плодова мора

Помислићете да то баш и није нешто, треба само завирити у неки уџбеник зоологије и – готово. Хм, пробајте! Погледајте не у једну књигу, већ у две, три и утврдићете да се називи поприлично разликују. Нећете веровати, али у српском језику за једну исту рибу постоји више имена, а једно те исто име неретко означава више различитих врста. По томе смо на нивоу не само Европе, већ и Америке, јер у енглеском језику, због тога што се користи широм света, влада слична збрка. Ту не помаже ни бинарна номенклатура Карла Линеа (знате оно: “сваки живи створ на планети има своје јединствено латинско име и презиме”), јер је за поједине рибље врсте нађено и двадесетак латинских синонима.

На срећу, све што не знате можете наћи на Интернету, па и локацију Америчког рибарског друштва (American Fisheries Society) које је одавно уочило овај проблем и у своје приоритетне задатке уврстило стално унапредивање и обнављање номенклатуре риба на латинском и енглеском језику. Сличним послом се баве и друге институције из држава са енглеског говорног подручја, нпр. влада Аустралије (Australian Ministry of Resources) или FAO. Природно је да ни они не могу баш у свему да се сложе, па је на Wеб странама које следе као мериторна усвојена америчка номенклатура.

Можда се чини да је питање назива појединих риба искључиво академско, али на крају произилази да све оно чиме се баве академске институције у ствари служи пракси. Тешко је трговати или контролисати рибу као намирницу, ако не можете са неким да се сложите ни о којој се врсти ради. То и јесте основни разлог унифицирања латинске и енглеске номенклатуре које су предузеле поменуте институције, а било би пожељно да тако нешто постоји и у нас.

Због тога су на наредним странама по абецеди и таблично, сврстана имена великог броја, рибљих породица и осталих плодова вода, на латинском, енглеском, српском, француском, грчком, руском, финском, шведском, немачком и др. језицима. Код неких породица које имају већи општи или локални значај наведене су и њихове потпородице или/и родови. Погледајте како то изгледа. Ту ћете наћи и одговарајуће литературне изворе, који су посебно наведени у сумњивим случајевима.Уочићете да српских назива има релативно мало, а и они који постоје у литератури, нису обавезно и најподеснији. Због тога сам се осмелио, интензивно се служећи латинским и грчким речником, да понеке и сам предложим. Но, не сматрајте их никако коначним, већ пре као подстицај за дискусију. Схватите ово као ОТВОРЕН ПОЗИВ да ми шаљете сопствене примедбе, мишљења и предлоге. Уколико име неке рибље породице на српском језику већ не постоји (а ја тога нисам свестан), онда би свако предложено име требало, као и на латинском, да буде јединствено и, наравно, да што више одговара духу нашег језика, уз уважавање биолошких карактеристика породице. Овај позив упућујем нарочито онима који имају много више биолошког (и лингвистичког) образовања од мене, јер је основна замисао да се широком и компетентном расправом што боље заокружи област таксономије риба и задовољи не само научни интерес, већ и практичне потребе бројних ветеринарских и тржишних инспектора, као и свих оних који се баве прометом рибе, да се у овој проблематици снађу.