Професор хигијене и технологије меса, рођење 09.11.1931. у Скопљу, умро 1999. године у Београду. Средњу ветеринарску школу завршио је у Шапцу. На Ветеринарском факултету у Београду дипломирао је 1959. а докторирао 1967. године. Коаутур је више универзитетских уџбеника из области хигијене и технологије меса као и једног уџбеника за образовање ветеринарских техничара. На основним студијама држао је наставу из предмента Хигијена меса, Технологија меса, Познавање објеката индустије меса и Технолошке операције. На постдипломским специјалистичким студијама држао је наставу из предмета Хигијена и технологија меса, живине и јаја. Његова докторска дисертација (“Изучавање фактора који утичу на физичкохемијске и структурне промене меса живине”) је прва дисертација у Југославији која се односила на месо живине. У то време живинарска производња била је већ генетском селекцијом усмерена у два правца, односно у две линије, тј. за производњу меса, односно производњу јаја. Интерес за квалитет и безбедност меса живине је растао будући да је ова врста меса била све заступљенија у исхрани људи. Такође, месо живине се више користило за израду производа од меса па је познавање његових особина (физичких, хемијских, структурних) било од посебног значаја за индустрију меса и добијање квалитетних производа од живинског меса.
У звање асистента изабран је 1960. године, да би после два реизбора 1970. године био изабран у звање научног сарадника. У звање доцент биран је 1974., ванредног професора 1976., а редовног професора 1981. године. Пензионисан је 1997. године.
Боравио је на усавршавању на Ветеринарском факултету у Брну (Чехословачка) где се упознао са микробиолошким методама доказа антибиотика у намирницама анималног порекла. Иза тога, низ година методе доказивања антибиотика у месу, јајима и меду су примењиване на Катедри за хигијену и технологију меса а изучавани су и чиниоци који утичу на могућност њиховог доказа. Своје познавање ове области пренео је на своје најближе сараднике на Катедри, као и на већи број истраживача у ветеринарским и медицинским институцијма и кланичним лабораторијама у целој Југославији. Из ове области произашао је значајан број радова, објављен у међународним и домаћим часописима, као и на међународним и домаћим скуповима.
Део истраживачке активности везан је за друге области хигијене и технологије меса (хлађење меса, постморталне промене меса, димљење меса, амбалажа), а посебно за трихинелозу.
Био је шеф Катедре за хигијену и технологију меса, члан Друштва ветеринара Југославије, Секције за хигијену и технологију намирница и Друштва за унапређење исхрана народа Југославије. Активно је сарађивао са Југословенским институтом за технологију меса, државним органима (ветеринарска и санитарна инспекција), индустријским кланицама, војском Југославије и другим научним и стручним организацијама.