ФВМ грб


Булевар особођења 18, 11000 Београд; Тел.: +381 11 2685 653; Е-mail: namirnice@vet.bg.ac.rs


ИСТОРИЈАТ КАТЕДРЕ

Факултет је од оснивања (1936) пролазио кроз различите облике организовања, односно обједињавања наставног процеса, научног и стручног рада. Уредбом о оснивању Ветеринарског факултета предвиђено је да се настава изводи у оквиру 17 катедара. Једна од тих катедри била је Катедра за хигијену анималних производа за људску храну. Наставним планом (први наставни план студија) Катедра је била задужена за извођење наставе из три наставна предмета: Хигијена млека и млечних производа, Тржни надзор намирница за живот биљног и другог порекла и Хигијена меса и месних производа.

Научно-истраживачки и стручни рад обављао се у оквиру научних института и клиника (14 института и 4 клинике). Један од института био је и Институт за хигијену анималних производа за људску храну. Институт је почео са радом 21. јануара 1939. године, а одлука о оснивању Института донета је на седници Савета Ветеринарског факултета која је одржана средином децембра 1938. године. На истој седници Савета за управника Института, изабран је доцент др Ђуро Филиповић.

Савет факултета је октобра 1948. године донео одлуку о формирању шест катедри које су обухватиле све наставне предмете из наставног плана који је те године усвојен. Катедра за хигијену изводила је наставу из предмета: Ветеринарска хигијена, Храњење домаћих животиња, Биологија гајења домаћих животиња, Енциклопедија пољопривреде, Хигијена меса и месних производа, Хигијена млека и млечних производа и Биологија и патологија риба, ракова и шкољки.

Организациона структура факултета мења се већ 1951. године. Формира се осам катедри. Институт за хигијену животних намирница анималног порекла улази у састав Катедре за хигијену животних намирница и патолошку анатомију. Ова Катедра изводи наставу из предмета: Хигијена меса и месних производа, Хигијена млека и млечних производа, Патолошка морфологија домаћих животиња. Управник Института и шеф Катедре и даље је проф. др Тихомир Савић.

Нова организациона структура уследила је 1956. године. Основане су четири катедре. Институт за хигијену животних намирница анималног порекла припао је Катедри за заразе и хигијену животних намирница. Катедра је изводила наставу из предмета: Заразне болести животиња, Хигијена меса и месних производа, Хигијена млека и млечних производа, Патологија риба, ракова и шкољки и Управно ветеринарство. Шеф катедре је био проф. др Петар Трумић. Проф. др Тихомир Савић је био и даље управник Института за хигијену животних намирница анималног порекла и на тој дужности је остао до смрти 1957. године, када је за управника изабран проф. др Мирко Шипка. У оквиру ове Катедре постојала су два одељења (А и Б). „Б“ одељење је било одељење животних намирница Института за хигијену животних намирница анималног порекла.

Значајне промене у организацији факултета уследиле су оснивањем три одсека (1962. године) у настави: Одсек ветеринарске медицине, Одсек ветеринарске превентиве и Одсек хигијене и технологије намирница анималног порекла. Унутрашња организација факултетских јединица мења се 1966. године. Формирано је пет катедри, а од њих је први пут као посебна катедра издвојена Катедра за хигијену и технологију животних намирница (шеф проф. др Мирко Шипка) са два института: Институт за хигијену и технологију меса и Институт за хигијену и технологију млека. Статутом од 1972. године формиране су четири организационе јединице (четири института). Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла постала је Институт за хигијену и технологију намирница анималног порекла са две катедре (Катедра за хигијену и технологију меса и Катедра за хигијену и технологију млека). Управник Института био је и даље проф. др Мирко Шипка, све до смрти 1974. године. Стварањем ООУР-а Институт постаје основна организација. Директор Института је био проф. др Јован Рашета, и на тој дужности остаје до укидања Института (1988. године).

Институт је имао 4 катедре: Катедра за хигијену меса, Катедра за хигијену млека, Катедра за технологију меса и Катедра за технологију млека. Укидањем Института у организационој схеми је остало 27 катедри, а међу њима и Катедра за хигијену и технологију меса и Катедра за хигијену и технологију млека.

Управници Института, односно шефови катедри били су на Институту (Катедри) за хигијену и технологију меса: прод. др И. Савић, проф. др Ј. Рашета, проф. др М. Перић и проф др. М. Дакић. Управници Инситута, односно шефови катедри били су на Институту (Катедри) за хигијену и технологију млека проф. др М. Шипка, проф. др В. Миљковић,  проф. др Ђ. Кепчија и проф. др Л. Стојановић. Статутом из 1997. године од Катедре за хигијену и технологију меса и Катедре за хигијену и технологију млека формирана је Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла. За шефа Катедре изабран је проф. др Л. Стојановић а његовим пензионисањем (2007) за шефа Катедре изабран је проф. др И. Вуковић (2007-2011). Сада је шеф Катедре проф. др М. Ж. Балтић (2011 - и даље).

НАСТАВА
Катедра за хигијену анималних производа према наставном плану из 1936. године изводиле су наставу из предмета Хигијене меса и месних производа, Хигијене млека и млечних производа и Тржне контроле намирница. Првом изменом наставног плана (1948. године) из наставе је изостављен предмет Тржне контроле намирница. При оснивању Одсека за хигијену намирница (1962. године) ова катедра је организовала наставу из предмета Хигијена меса, односно Хигијена млека. Оснивањем Одсека у наставу се уводи већи број предмета. Наставници и сарадници Катедра прихватају се нових обавеза и изазова, држе наставу из предмета који се до тада нису предавали, а на предметима Хигијена меса, односно Хигијена млека програм наставе је проширен и прилагођен потребама студената Одсека за хигијену намирница. За поједине наставне предмете (Математика; Физичка хемија; Технологија млека; Технолошке операције и Исхрана људи) ангажовани су једно време за теоретску и практичну наставу наставници других факултета (Пољопривредни, Фармацеутски, Технолошко-метарулшки и Медицински). Практичну наставу из неких предмета преузели су на почетку или касније асистенти Катедре за хигијену млека, односно Катедре за хигијену меса, да би после стицања квалификација преузели и теоретску наставу. Изостављањем из наставе предмета као што су Математика и Физичка хемија, а после и Исхрана људи, престала је потреба да се ангажују наставници са других факултета. Теоријска настава у целини одржавала се на Ветеринарском факултету. Део практичне наставе одвијао се на катедрама, а други део у кланицама, односно млекарама.

Последипломска настава (III степен) некада је била организована на Факултету као специјализација и као магистратура. Са специјалистичком наставом почело се организовано (по „Закону о високом школству“) 1960. године. Специјалистичка настава из хигијене намирница организује се, углавном, за кандидате из праксе, претежно дипломиране ветеринаре, али и за стручњаке другог профила (инжињере). Од 2009. године организује се акaдeмска специјализација на којој се изборним предметима кандидати опредељују за Хигијену и технологију намирница. И магистарска настава је почела школске 1960. године. Наставни планови су се мењали неколико пута. Магистарска настава из области хигијене и технологије намирница била је издвојена као посебан вид магистратуре и са осталим видовима магистарске наставе била је везана са три заједничка предмета. Магистарске студије су биле претежно намењене кандидатима опредељеним за научно-истраживачки рад. Од 2006. године магистарске студије су укинуте а на Факултету се организују докторске студије. На докторским студијама кандидати се изборним предметима опредељују за област Хигијене и технологије намирница.

НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД
Научно-истраживачки рад из уже научне области Хигијене и технологије меса везан је за проблематику припремања животиња за клање и утицаја на квалитет и одрживост меса; путеве и начин контаминације меса бактеријама; клање и обраду животиња и утицај на здравствену исправност и квалитет меса; хлађење и замрзавање меса и изнутрица као поступке конзервисања; саламурење меса и преживљавање патогених бактерија; утицај димљења на квалитет и одрживост меса; емулзије и њихов значај за квалитет кобасица и конзерви; термичку обраду меса и производа од меса и термобактериологију; омотаче за кобасице и њихов значај за квалитет готових производа; бели лим и квалитет конзерви; процену меса туберкулозних животиња; одрживост меса и доказ квара; доказивање резидуа лекова (антибиотици, сулфонамиди, нитрофурани) и могућност оспособљавања меса у коме има резидуа; резидуе пестицида у месу и њихово разграђивање под дејством бактерија; постморталне промене меса живине и дивљачи; постморталне промене меса риба; поступке конзервисања меса риба, паразите риба и њихов хигијенски значаја за квалитет производа; зачине, адитиве и додате састојке и њихов значај за квалитет и хигијенску исправност производа; биогене амине у месу и производима од меса; опортунистичко патогене бактерије (аеромонас, листерије) и друге патогене бактерије и њихове токсине; полни мирис меса свиња; антибиотичко дејство различитих врста меда итд.

Научно-истраживачки рад из уже научне области Хигијене и технологије млека везан је за проблематику патогених микроорганизама у млеку, маститисе различите етиологије, микроорганизме и бактеријске токсине у млеку и производима од млека, хигијену добијања, прераде и промета млека и производа од млека, резидуе лекова (антибиотици, сулфонамиди) у млеку, производњу кисело-млечних производа, сирева и осталих производа од млека, стартер култура, ензима у преради млека у производе, хемијске особине казеина, антибактеријске системе у млеку итд.

 

Наставници и сарадници који су радили на Катедри (од - до)

Наставници
Хигијена и технологија меса

проф. др Тихомир Савић (1947-1957)
проф. др Исидор Савић (1947-1983)
проф. др Јован Рашета (1952-1990)
проф. др Мирослав Перић (1958-1990)
доц. др Радивој Жакула (1948-1962)
проф. др Мирослав Дакић (1960-1997)
проф. др Сава Бунчић (1974-1994)
проф. др Дејан Смиљанић (1975-2009)
проф. др Илија Вуковић (1972-2012)
проф. др Оливера Бунчић (1975-2012)
проф. др Милан Ж. Балтић (1975-2014)

Хигијена и технологија млека
доц. др Ђуро Филиповић (1939-1947)
проф. др Мирко Шипка (1947-1974)
проф. др Вишеслава Миљковић (1952-1991)
проф. др Ђорђе Кепчија (1963-1996)
проф. др Љиљана Бабић (1960-1995)
проф. др Лазар Стојановић (1968-2005)
проф. др Зора Мијачевић (1972-2014)

Сарадници
Хигијена и технологија меса

дипл. вет. Мирослав Мирчетић, асистент (1992-1996)
дипл. вет. Зоран Ђорђевић, асистент (1992-1996)
дипл. вет. Нада Рајковић, стручни сарадник (1959-1989)
дипл. хем. Стеван Старчевић, стручни сарадник (1946-1951)
дипл. хем. Младен Ерваћанин, стручни сарадник (1952-1958)
дипл. хем. Жарко Савић, стручни сарадник (1958-1959)
мр Дејан Видановић, асистент (1997-1999)

Хигијена и технологија млека
дипл. вет. Живојин Милојевић, асистент (1962-1970)
мр Мирослав Земановић, асистент (1970-1977)
дипл. вет. Горан Костић, асистент (1993-1995)
дипл. хем. Слађана Самарџија, асистент (1996-1998)

 

 

web
counter
 


Ажурирано: 15.10.2014                 | o презентацији | мапа | линкови | 
Copyright © 2003  Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла. Сва права задржана.